Poštovane dame i gospodo, poštovani članovi i simpatizeri Vojvođanskog kulturnog kluba “Vasa Stajić”!
Okupili smo se danas oko časnog imena i dela Vase Stajića i njegove zavetne misli: “Proučavajte Vojvodinu, organizujte je i obnovite slobodarske njene tradicije… Imajte više hrabrosti da kulturnu misao stavite nasuprot antikulturnoj i pomozite joj do pobede. Naročito ne kukajte i ne vajkajte se, nego se borite”.
Poštovani prijatelji, trebalo je da protekne celi istorijski vek od te, 1928. godine, kada je izrečena ova Vasina misao, pa da se Vojvodina oporavi, uzleti, da osvoji slobodu učestvujući u jednom globalnom antifašističkom pokretu, da počne da se razvija, da stekne pravno-politički subjektivitet u velikoj Jugoslaviji, da oslušne moderno vreme, da dobije toliko željeni Univerzitet, zdravstvene institucije, glasila, televiziju, da ekonomski prosperira i na kratko postane jedna od najrazvijenih regija Centralne Evrope, pa onda, devedesetih da se sunovrati, nesposobna da se suporotstavi nacionalizmu, da se politički ugasi, da se ne organizuje u osvojenoj mladoj demokratiji i da je izdaju i umrtve njeni politički akteri, te da oteta iz ruku sopstvenih građana, opustošenih sela i gradova, podjarmljena i osiromašena, poklekne – dovedena do skoro potpunog nestajanja.
Vreme u kojem živimo i na globalnom i na našem, regionalnom planu – jeste vreme koje je uzrokovalo krizu identiteta. Atomizacija stvarnosti, multiplikacija individualnih, profesionalnih i socijalnih uloga, omogućeno novim medijima i sadržajima, postavlja pred današnjeg čoveka i njegove odnose sa drugim ljudima iznova suštinska pitanja: ko smo, kuda i zašto idemo, kakav život, kakvu politiku, kakve odnose treba da gradimo. Za razilku od manje ili više “ušminkanih” desničara i klero-nacionalista koji su jednoznačno odgovorili na ovo identitetsko pitanje građanima u svojim centralnoevropskim i istočnoevropskim državama (Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Rumunija, Bugarska), ovde, u nelustriranoj Srbiji, vlast je zuzela ohlokratija (vladavina najgorih kroz tiraniju većine). U toj vlasti pokupljeno je mnogo toga lošeg, a i goreg nego što smo mogli do sada da vidimo i zamislimo. Vojvodina, odnosno ono što je ostalo od nje, postala je deo države u kojoj je ozakonjena, ne samo pljačka ekonomskih resursa, zemlje i nafte, nego i krađa istorije, tradicije, vazduha, staništa, krovova nad glavom. Reakcija naroda bila je – egzodus.
Tu nedavno, novosadski, vojvođanski, mađarski i svetski pisac Laslo Vegel rekao je sledeće: “Kada konformizam i komoditet nagrizaju elitu koja bi trebalo da bude motor jednog društva, onda nema etike, nema kulture, a bez kulture nema ni demokratije.”
Mi, danas okupljeni u Vojvođanski kulturni klub Vasa Stajić ne pristajemo na civilizacijski poraz. Ne samo zbog toga što na svakom koraku nalazimo tragove onog života koji je Vojvodina živela i koje danas zaslužuje da živi, već i zbog toga što smo uvereni da je moguće i da mora drugačije i bolje. A to zavisi od nas. Građana Vojvodine koji danas žive ovde. Koliko ćemo biti hrabri i sposobni da otvorimo pitanja koja nas tište i na koja buduća Vojvodina mora da odgovori: dalji prostorini i kadrovski razvitak novosadskog Univerziteta, urušavanje i uništavanje celokupne tradicije i legata Matice Srpske, uticanje na glavna razvojna pitanja Novog Sada, odbrana i razvijanje starih i novih medija, unapređivanje odnosa u Vojvodini različitih etničkih grupacija, regulisanje pitanja izbeglica, integracije doseljenika, vraćanje odbegle i oterane populacije u Vojvodinu, povezivanje sa susednim državama, unapređenje razvojnih zelenih i održivih ekonomskih i poljoprivrednih programa, rešavanje pitanja pijaće vode i otrova u zemlji, sprečavanje urušavanja zdravstvenog i obrazovnog sistema u Vojvodini, kontrola svake vlasti u Pokrajini i njenih poteza, borba za vraćanje istinskog političko-pravnog subjektiviteta Vojvodine, kao temelja odbrane njenih građana i opstanka države.
Govorićemo istinu o sobodarskoj tradiciji Vojvodine i svih onih koji su visoko držali njen barjak i izgrađivali njene institucije. Ispitivaćemo istorijske činjenice sagledvajući njihove posledice sa različlitih strana.
Oslušnućemo i predstaviti nove evropske politike. Evropa se sve više opredeljuje za bio i etopolitiku. Politiku zdravlja, očuvanja svakog čoveka, sopstvene ličnosti, životnje i biljke. Novi gradonačelnici Budimpešte, Praga, Bratislave i Varšave izabrani od građana kao protivnici vladajućih državnih oligarhija sklopili su sporazum o saradnji koji se temelji na politici okrenutoj čoveku, klimi i ekološkim prioritetima. Nacionalni mitovi polako ali sigurno padaju u drugi plan.
Želimo da budemo deo modernih evropskih procesa. Želimo da naši sugrađani dobiju novu nadu. Nadu koju neće biti izneverena uskim stranačkim interesima i Vojvodinom kao monetom za potkusurivanje i za trodecenijsku sinekuru. U tome se razlikujemo od drugih. Naposletku, suprotstavićemo kulturnu misao nasuprot antikulturnoj.
Zato danas odbacujemo svaki nacionalizam, šovinizam, odbacujemo neargumentovane diskusije, vređanja, prostakluk i jednostranost, nesagledavanje kratkoročnih i dugoročnih posledica pogrešnih delovanja u javnoj sferi, odbacujemo svako politikanstvo i želju za dominiranjem bilo kog pojedinca, grupe ili kartela nad građanima i ljudima, odbacujemo nehumanost i religijsko opsenarstvo, lažne diplome, prevare i trovanje javne sfere trivijalnostima. Pri tome, shvatamo važnost zajedničkog delovanja, verujemo u ravnopravnost organizacija i ličnosti i branimo tuđu slobodu. Udružujemo se danas i kao nevladine organizacije čije je osnovno delovanje i polje interesovanja – Vojvodina. Verujemo da tako možemo videti i dobaciti dalje, da možemo dopreti do više ljudi, da možemo efikasnije odbraniti građane Vojvodine.
Učinićemo ono što možemo i ono što moramo. U tome nas neće zaustaviti opsena masovnih mitinga, desničarski jurišnici i neo-nacisti, koliko god da se režim u kome živimo obračunava surovo sa našim stavovima i Vojvodinom.
Verujemo u jednu novu Vojvodinu, baš kako je zamišljao Vasa Stajić, verujemo da ćemo ispisati nove stranice političke i ekonomske istorije Novog Sada, verujemo u nas same i sve one koji će nas naslediti, kao što i mi sledimo puteve na koje su krenuli oni kojima se danas divimo u Vojvodini.
Živeli!
Prof. dr Miroslav Ilić, predsednik VKK “Vasa Stajić”
