Iz dnevnika izolovanog.
Piše: Dobrivoje Antonić , 14. aprila 2020. 15.30
Gledam kako se kerovi šepure pod prozorima 65+, okrenu dupe i mašu nam. Kao da vele, ko vam je kriv kad niste organizovani. Kerovi šetaju od osam do devet i od jedanaest do jedan svaki dan, a mi samo nedeljom pre zore. Besan sam ko ker, a kaće proći, ne zna se.
Znam da nije primereno porediti penzionere i kerove, ali nisam ih ja svrstao u istu kategoriju onih o kojima je neophodna posebna briga u Doba korone.
Kerovi su bolje prošli od penzionera, zato što je njihov lobi jači od našeg. Njih vodi rasni lobista, a nas neki avlijaner, koji trčkara iza i šeni ispred vrhovnog poglavice, Onog što odlučuje o svemu, sve pozivajući se na patriotizam, otadžbinu, veru, naciju, žrtvovanje i druge izanđalosti iz arsenala Velikih prevara.
Kereći lobi nije popušio lulu mira sa Onim što odlučuje o svemu, pa ne mora slepo da sluša uz nogu. A naši lobisti na čelu sa Naslednikom, su popušili i sada strogo vode računa da ne uznemire Onog što odlučuje o svemu i time čuvaju svoje fotelje.
I pored svi h mera nas penzionera će više stradati od njih, kerova. Hteo je Onaj što odlučuje o svemu da izjednači kerove i penzionere i da ni jednima ne dozvoli izlazak, ali je opomenut od kerećeg lobija, da bi mu to škodilo u predstojećem glasanju, pa je podvio rep.
Kad god štrucne, Naslednik pogne glavu i maše repom, ko ona kereća lutka iz Trsta iza zadnjeg sedišta tristaća, šezdesetih prošlog veka.
Nisam čuo da je izašao međ penzionere, kao nekada njegov prethodnik i oštro zahtevao da se mere protiv njih bar malo ublaže i da imaju bar upola privilegija koliko kerovi. Izgleda da je iver ipak odskočio daleko od klade. Kakvo bi zlo naneli isposnici sebi i drugima, da na primer svaki dan u vreme policijskog časa, od sedam do osam, pre kerova, istrče pola sata u paru sa nekim, do 300 m od stana, pitaju se penzioneri?
Neki čudan virus je ušao u državu Dušana, Lazara i Karađorđa, predvodnici penzionera podržavaju što manje penzije, predvodnici radnika podržavaju što manje plate, čelnici leve partije podržavaju predvodnika desne partije, a svi zajedno šene pred Onim što odlučuje o svemu. Izgleda da se Doba korone poklopilo sa Vremenom kameleona i poltrona.
Jedno je sigurno, još od njihovog vakata, lapot se održao i stalno se osavremenjuje. Kao, ne mogu da otkriju zašto Nemci najmanje umiru od ove pošasti. Prosto, oni su mentalno zdrava nacija, davno su ukinuli lapot i rešili se svog diktatora četrdeset pete i od tada drugih nisu imali.
Policija drži red ispred dućana u zoru i pravi razmak od dva metra, a ne zna da se penzioneri već čuju od raspadanja u mirovanju, pa se sami odmiču jedan od drugog.
Što te ne ubije, ojača te, ne važi za one 65+ u ovoj situaciji. Neke će ubiti sigurno, a one što preteknu, ubiće na odloženo, ojačaće im hronična stanja koja ima bar devedeset pet posto i to će sigurno ubrzati kraj. Važno je da cifra odloženog umiranja ne uđe u procenat Onom što odlučuje o svemu i ne pokvari mu nadajuću poziciju najboljeg u svemu pa i u umiranju od korone.
Uskoro će većina sedih epidemiologa u Kriznom štabu u mirovinu, pa ako se virus povrati, imao bi i nas ko da zastupa u vrhovnom korona organu. Ali, izgleda da su već u koaliciji sa Onim što odlučuje o svemu, kad ne smeju da odgovore na sva postavljena pitanja novinara. Zato će se od sad konferencije za novinare održavati bez novinara.
Ako ovako nastavimo imaćemo i državu bez naroda, što će znatno olakšati vladavinu Onog što odlučuje o svemu. To mnoge u svetu ne bi iznenadilo, jer oni, za razliku od nas, znaju šta nam se događa. Penzionere ne puštaju na ulicu da ne čuju što opasno po izbore. Pustiće ih pred glasanje uz specijalnu emisiju „Kako sam u Doba korone spasio milion sedamsto hiljada života“.
Raduje me jedna stvar, da je Onaj što odlučuje o svemu, pa i kerovima i penzionerima, najavio ukidanje vanrednog stanja, ne zato što je prošlo, već zato da kaže ko je sve u ovoj situaciji radio protiv države, ustvari njega.
Onaj što odlučuje o svemu poručio je građanima juga Srbije da je država uz njih. Ovako dubokoumna misao ući će u istoriju dubokomislećih poruka u Doba korone.
Siguran sam da ga pozicija vlasti sprečava da iskaže svoje najdublje misli. Videćete, nadam se da će i jedan broj penzionera to da doživi, a možda i neće, ali hoće bar pola od onih koji su na pola do penzije, kad ne bude vrhovni i vrati se u radikalnu pozu u kojoj se najlepše, najbolje i najsigurnije oseća. Neko vreme sam mislio da se svet smeje delima Onog što odlučuje o svemu, ali kad sam shvatio da se oni smeju podanicima, rastužio sam se.
Lako je sa penzionerima, popustile im sve petlje, odbrambeni i sigurnosni ventili, rasterećeni svega, ubedili su ih da ne brinu o deci i unucima, ima ko o tome brine.
Važno je samo da su za Onog što odlučuje o svemu, jer jedini zna kad će korona proći, kad ćemo i kako u svetlu budućnost. Onaj što odlučuje o svemu očekuje samo malu pažnju, kad ovo prođe da se najmiliji 65+ vrate aktivnostima primereno njihovom uzrastu, da šetaju i glasaju. Zna se za koga.
Svako veče tapšem doktorima i sestrama i divim im se kad god se pojave na televizoru sami.
Nadam se da ničim nisam povredio kerove i njihov lobi, ne bih da im se zameram.
