O Vasi Stajiću Archive

Uoči obeležavanja desetogodišnjice oslobođenje i ujedinjenja, „Udruženje Vojvođana“ objavilo je publikaciju pod nazivom Vojvođani o Vojvodini (Beograd, 1928), gde su o prilikama u Vojvodini izneli svoje mišljenje pojedine javne ličnosti („koji su imali smelosti“), među kojima su bili i Radivoje Vrhovac – predsednik Matice srpske; Dušan J. Popović – profesor Univerziteta u Beogradu; Laza Popović – profesor Univerziteta u Zagrebu; Nikola Radojčić – profesor Univerziteta …

Vasa Stajić (Mokrin, 10. februar 1878. – Novi Sad, 10. februar 1947.) predstavlja jednu od najsvestranijih ličnosti koja je delovala na ovim prostorima u prvoj polovini prošloga veka. Treba samo pobrajati njegove profesije i angažovanja – od novinara i političara, profesora i pedagoga, pisca i književnog kritičara, do arhiviste i istoričara, pa da se makar približno može sagledati sva kompleksnost osobe koju su s razlogom …

„Najveći nedostatak Vojvodine osećam u tome što su pale u zaborav slobodarske njene tradicije.“                                                                       (Vasa Stajić) Tradicija polaganja cveća Od 2013. godine, udruženja građana, delegacije političkih partija, grada Novog Sada i AP Vojvodine, kao i poštovalaca imena idela Vase Stajića, polažu vence kod njegovog spomenika, koji je postavljen nedaleko od Skupštine AP Vojvodine, a preko puta Skupštine Grada Novog Sada. Pokretač akcije bio je …

Poštovane dame, poštovana gospodo!  Okupili smo se večeras, pod krovom jednog novog, a starog, Vojvođanskog kluba – da osvetlimo trag Vase Stajića. Temu za večerašnju tribinu izrekao je nedavno Slobodan Budakov, sledeći misao koja je u osnovi tipično „stajićevska“: šta nas, danas, u ovo moderno doba vezuje za ideje Vase Stajića? Vasa Stajić, banaćanin poreklom, rođen je 10. februara 1878 u Mokrinu, kod Kikinde i …

Na dan kada se obeležavala godišnjica genocida u Srebrenici, u Novom Sadu, ispred Vladičanskog dvora, pojaviše se neki novofašisti sa  transparentom podrške Ratku Mladiću, nepriznavanjem zločina i već uobičajenim dekorom kada se želi pljunuti na žrtve. Novosađani ćute. Tiho preziru, po svom običaju. To su doneli, kao neki drugi, pravićemo se da ih ne vidimo. A pravićemo se, po ko zna koji put, da ne primećujemo …