Uoči obeležavanja desetogodišnjice oslobođenje i ujedinjenja, „Udruženje Vojvođana“ objavilo je publikaciju pod nazivom Vojvođani o Vojvodini (Beograd, 1928), gde su o prilikama u Vojvodini izneli svoje mišljenje pojedine javne ličnosti („koji su imali smelosti“), među kojima su bili i Radivoje Vrhovac – predsednik Matice srpske; Dušan J. Popović – profesor Univerziteta u Beogradu; Laza Popović – profesor Univerziteta u Zagrebu; Nikola Radojčić – profesor Univerziteta u Ljubljani; Mirko Kosić – profesor Pravnog fakulteta u Subotici; Daka Popović – inženjer, Slavko Šećerov – narodni poslanik, Isidora Sekulić – književnica i Vasa Stajić – profesor gimnazije u Novom Sadu. Namera izdavača nije bila da ovom publikacijom izazove „nezadovoljstvo i separatizam“, nego da se problemi koji postoje na relaciji država-Vojvodina „poprave na opštu korist“. Uređivački odbor je na kraju sa žalošću konstatovao da nije uspeo da čuje mišljenje i onih koji su u prvom redu bili dužni da na ova pitanja odgovore.
U svom obraćanju “Udruženju” Stajić je napisao:
“Kada me Udruženje Vojvođana poziva da reknem svoje mišljenje o ranama Vojvodine i kako ih treba lečiti, dovode me u nepriliku… Ja mogu govoriti otvoreno ili ćutati… A smatram za svoju dužnost da govorim otvoreno.
Šta može o prilikama i neprilikama Vojvodine znati njen sin kog je ona kao ‘nepraktičnog političara’ odbacila, odrekla ga se toliko – da se on iz javnog života sve više morao uklanjati: najpre u školu, pa u biblioteku in a kraju u arhiv… O prilikama Vojvodine daleko više znaju danas oni koji su 1914. osujetili Polita za poslanika… Više biste doznali njih da pitate – oni bliže stoje silama koje vedre i oblače u našoj zemlji.
Vojvodinom se upravlja po principu ’danas jesmo – sutra nismo, prekosutra…’ Protagonisti takve politike su uvek bili novopridošli režimski poslušnici – čuvari nacionalnih interesa. Takvi su ljudi doveli Vojvodinu u bednu situaciju i sada je ti isti počinju s visine gledati… To su danas predstavnici Vojvodine; ljudi koji ne znaju ništa o njoj i kojima ona ništa ne znači… oni koji su se doselili i koji očekuju i dalje selidbe, dok oni koji ostaju verni ovoj grudi – oni ćute. Prirodno da je s takvim ljudima Vojvodina izgubila svaku inicijativu i ispustila sve konce iz svojih ruku…
Budite svesni toga šta znači i šta vredi Vojvodina, pa s osmehom koji sažaljeva primajte sve pogrde koje se čuju protiv nje – kada ona ne može da bude niti Šumadija, niti Kosovo… Ponosite se time što su problemi mnogorodne Vojvodine teži od ostalih problema i što je za njihovo rešavanje potreban širi vidokrug… Vaspitavajte se za veću borbenost. Jovan Cvijić je dobro poznavao Srbiju – govorio nam je da će u novom sklopu države Vojvodina dobiti ono što bude umela sebi da otme… Zato, imajte više hrabrosti da kulturnu misao suprotstavite antikulturnoj… ne kukajte i ne vajkajte se, nego se borite…”
Prof. dr Boris Kršev
