“Porodice i prijatelji nastradalih u kafiću “Laundž” i predstavnik Skupštine Grada položili su cveće ispred spomen-ploče u Zmaj Jovinoj ulici, gde je 2008. izbio požar i nastradalo osmoro mladih.
U požaru koji je izbio 17. februara 2008. godine živote su izgubili Mirjana Pekić, Miloš Pekić, Milena Kolundžić, Branka Saković, Boris Bjekić, Dušica Kulaš, Marija Gavrančić i Vladan Dragović.
Za izazivanje požara u “Laundžu” Miloš Malešev iz Novog Sada osuđen je na 12 godina zatvora, suvlasnici lokala Tamaš Kolar i Srđan Bovan na po sedam godina, a Bojan Kulačanin, zbog pomaganja izvršiocu tog krivičnog dela, na zatvorsku kaznu od dve godine. Presudom novosadskog Osnovnog suda Malešev, Kolar i Bovan bili su obavezni da porodicama poginulih isplate po milion i po dinara za duševnu bol, a osim njih, presuda se odnosila i na Grad Novi Sad i Republiku Srbiju, zbog propusta njihovih organa, što predstavlja prvu presudu te vrste u Srbiji.
Pravni zastupnici porodica žrtava požara su u više navrata izražavali nezadovoljstvo što sudskim postupkom nisu bili obuhvaćeni svi koji su odgovorni za tragediju. Takođe, stučnjaci za protivpožarnu zaštitu su navodili da nije dovoljno urađeno da se nauče lekcije iz ove tragedije, što se potvrdilo 1. aprila 2012. kada je u požaru u diskoteci Kontrast stradalo šestoro mladih”.
Povodom tragedije u Laundžu dr Dušan Vuleta, član Vojvođanskog kulturnog kluba “Vasa Stajić”, isped porodice i prijatelja pročitao je svoju pesmu i založio se za ideju obrazovanja obuke studenata Univerziteta u Novom Sadu o protivpožarnoj zaštiti.
Mladost u dimu
Duž ulice Zmaj Jovine,
Tek na jedno mesto
Crni Đavo, sredinom zime
stavio svoj presto
Ma’nuo je svojim mačem
Za njim ruka s upaljačem
I u vis ga Demon diže
Plamen poče sve da liže
U centru centra, ispod krova
S’ kazaljkama novog dana
Buknula je vatra nova
Tako velika, neobuzdana
Nisu mogli, nisu stigli
Gutala je prostor vatra
Misao se krikom javlja
Da l’ sa neba ko posmatra
Kuljao je dim u mraku
Otimao dečje želje
Ubijao san o braku
Gasio roditeljstva veselje
Mala soba, nema mesta
Dim se zbio sve u gusto
Ispod njega puno mladih
Tako brojno, tako pusto
U dnu kafića Đavo sedi
Nadu više nikom ne da
Sa osmehom preko lica
Pobedu sad svoju gleda
Zalud kola vatrogasnih
Zalud znoja, zalud truda
Nad Laundžom nadvilo se
Crno nebo, crna sudba
Svetlost dana je
k’o po kazni stigla
Osam, osam mladih duša,
Put neba je zora digla
Neki od njih potrčali bili,
Sasvim lako kao srna
Sa tih vežbi, iz tih klupa,
PMF-a i FTN-a
Da ih vide, da ih čuju
Širom grada, preko sveta,
Hrlila je želja đaka
Novosadskog Univerziteta
Cela mladost u plamen se sad slila
I sjajni index u crno obojila
U trku je noga klekla
Svetla budućnost niz ulicu je potekla
A ovi drugi…,
Ma sad sve jedno,
Životnog puta zvezda luk,
Sa indeksom il’ bez njega
Gasio je bolan muk
Opor miris kruži gradom
Krv u telu pomen ledi
Večna tuga nad Novim Sadom
Zanavek je ostala da lebdi
Dr Dušan Vuleta
Pesmu posvećujem Novosadskom Univerzitetu povodom tragedije u kafiću Laundž, februara 2008.
