16. jan 2020
Draga i poštovana porodico ,
Poštovani prijatelji,
Rastajemo se danas od Tomislava Ketiga, svima nama dragog čoveka i iskrenog prijatelja, okupljeni po njegovoj izričitioj želji da ga na put u večnost isprate samo porodica, kojoj je toliko bio posvrećen i njemu najdraži prijatelji.
I upravo stoga, vrlo mi je teško da nađem – govoreći nad odrom tog istančanog, koliko i nenadmašnog virtouza pisane reči – one reči koje su dostojne kako njega kao čoveka, njegovog trajno velikog dela, tako i svih vas, koji ste ga, svako na svoj način, i znali isto ili bolje i više nego ja.
Jedna o prostonarodnih mudrosti sredine, i onih naroda, kojima Toma i ja pripadamo, kaže da od vajkada na svetu postoje dve vrste osobenih ljudi – oni, prividno obični, ali izuzetno topli, blagorodni i dobročineći, oni „zbog kojih-kaže se u narodu- sunce grije“, i oni, izuzetni, koji taj svet žele i uspevaju da menjaju.
Tomislav Ketig – po načinu na koji je živeo, po nenametljivom gospodstvu od koga je bila veća samo njegova neusiljena i otuda vidljiva skoromnost, po dobroti i dobromnernosti koji su iz njega prosto zračili i zbog kojih smo ga voleli kao čoveka, svakako je pripadao onoj prvoj vrsti.
A po neizbrisivom tragu koju je svojim ukupnim stvaralačkim, intelektualnim i javnim angažnmanom kao trajni doprinos litraturi hrvatskog naroda kome je po rođenju i nacionalnosti pripadao, i kulturnom procvatu zavičajne Vojvodine, u kojoj je živeo i koju je bezmerno voleo, on je već za života postao krupno ime istorije književnosti i kulture na prostoru druge Jugoslavije.
Zapaženo kreativan već od svoje dvadesete pa sve do kraja svoga plodnog života, on toj književnosti i kulturnom razvoju podaruje iz godine u godinu brojane i dragocene zbirke poezije, dramske tekstove, romane i angažovanu esejističku prozu. On je sam – na moju molbu kao izdavača njegovog kultnog i kapitalnog dvotomnog romana „Duga senka svitanja“ da belešku o sebi kao piscu napiše lično – govoreć i otuda o sebi u trećem licu, preciznije nego bilo ko od njegovih kritičara i suštastvenije nego što bi to uočio bilo ko od nas, njegovih prijatelja, istakao: “ Tragika ljudske egzistencije i upitnost proklamovanih društvevnih vrednosti, suštinske su komponente koje povezuju njegovu poeziju, drame, romane i eseje u istorijskom tematskom rasponu od antike do savremenosti, pri čemu se često, kao kontrapuktom, služi ironijom i groteskom.“
Zbog toga nije čudo što su njegova dela prevođena na više od deset jezika.
A i zbog toga sam ja lično bio, i ostajem uveren da će značaj njegovog književnog i ukupnog misaonog dela rasti što vreme bude više odmicalo.
Tomislav Ketig je, mnogo više nego što je on sam to isticao, a i što je javno uočeno, dao krupan doprinos jugoslovenskoj enciklopedistici, ne samo kao najznačajniji organizator rada u Vojvodini na pripremi i izdavanju enciklopedijskih poduhvata, nego i kao pisac zapaženih autorskih tekstova za slavnu Krležinu i onemogućenu, a nasušno potrbnu enciklopediju Vojvodine.
Bio je zaista dorastao partner takvom podvižniku enciklopedistike u nas kakav je legendarni Miroslav Krleža, a njegovi ne samo stavralački i tematski izazovi, nego i u veliko znanje i akribiju utemeljeni romani i eseji, takvi su zahvaljujući baš toj njegovoj bezmernoj ljubavi za enciklopedistiku.
Mnogo je toga što moj vlastiti život povezuje sa mojim prijateljem Tomom Ketigom. Od toga da je on završavao kad sam ja započinjao znamenitu novosadsku „Jovinu gimnaziiju“, kad smo se i upoznali, preko takođe znamenitih Tribine mladih, “Stražilovskih susreta mladih intelektualaca“ i pokretanjanja časopisa „Polja“, do neposredne političke saradnje burnih osamdesetih godina, provedenih u agoniji sudara sa jahačima one razorne nacionske apokalipse, koji od tada unesrećuju narode na ovim prostorima. Tomu sam tada zavoleo i počeo još više da poštujem, ne kao robustnog i isturenog nosioca idejnog i političkoog otpora toj pošasti, nego kao stamenog, kompetentnog i mudrog saborca postojane antinacionalističke, antifašisičke, vojvođanske i filozofski leve provenijecije, koji je predano činio sve da borba sa njima, zlohudim jahačima apokalipse, bude osmišljenija i – bar na dugu stazu- i pobedonosna.
A on je takav bio sve do kraja svoga života. Života stavaralački plodnog , humanistički delotvornog, politički doslednog i moralno izuzetno čestitog.
Pri tome, uvek i iznad svega posvećen svojoj porodici – svojoj Kaći, deci i unucima. Njihova će tuga, znam, upravo zbog toga biti veća što gube takvog supruga, oca i dedu.
A i njihov ponos što su ga imali, i voleli, i što će ga voleti i nositi u srcu dok postoje.
Na nama, njegovim prijateljima, i našim istomišljenicima, ostaje obaveza da negujemo svest ove sredine o veličini i trajnoj vrednosti njegovog raskošno bogatog dela i njegovog plemenitog lika.
Neka je večna slava i hvala velikom piscu i misliocu, akademiku i našem prijateljuTomislavu Ketigu!
Živan Berisavljević
Tomislav Ketig preminuo je juče u Novom Sadu.
Rodio u Novoj Gradiški 17. septembra 1932. godine. Detinjstvo je proveo u Beloj Crkvi i Bjelovaru, a nakon toga živi u Novom Sadu. Studirao je medicinu u Beogradu, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Od 1959. godine radi kao urednik u novosadskoj izdavačkoj kući Progres, a nakon gašenja ovog izdavača 1965. prelazi u Forum. Tu ostaje sve do 1976. godine, kada počinje da radi u Redakciji za Vojvodinu Enciklopedije Jugoslavije.
Bio je glavni urednik Enciklopedije Vojvodine pri Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Bio je i predsednik Društva književnika Vojvodine i v.d. predsednika Društva književnika Jugoslavije, urednik više časopisa iz oblasti kulture, antologija poezije.
Dobitnik je više priznanja u zemlji i inostranstvu, uključujući i Orden bratstva i jedinstva, Oktobarsku nagrada Grada Novog Sada, Godišnju nagradu Društva književnika Vojvodine, Nagradu Stražilovo i Nagradu Vlade Baden Vitenberga.
Objavio je više zbirki poezije, drama (od kojih su mnoge uspešno izvođene u inostranstvu), kao i više romana i eseja. Prevodio je dela Edgara Alana Poa, Dilana Tomasa, Ernesta Hemigveja, Džeka Londona i drugih.
U stripu je ostavio značajan traga kao urednik Progresovih i Forumovih izdanja Crtani romani, Panorama i Stripoteka.
